Boriti se za jaču Evropu!

Evropo, rođendan ti je! Pre 60 godina, 25. marta 1957. godine, osnivačke države su potpisale Rimske ugovore. Ovaj datum je suštinsko obeležje najuspešnijeg projekta za slobodu, mir i prosperitet koji je svet ikada video!

To je povod za radost.

Međutim, nakon 60 godina Evrope se, takođe, nalazimo na prekretnici. Finansijska kriza i odnos prema izbegličkim tokovima nemilice su otkrili slabosti projekta evropskog ujedinjenja. Za nekoliko dana će Velika Britanija službeno proglasiti nameru da napusti Evropsku uniju. To je znak za buđenje. Moramo postići dogovor o tome šta nam Evropa znači, kuda želimo s našom Evropom i šta smo, u tu svrhu, spremni da uložimo.

U tome je pravi značaj ove godišnjice.

Projekat evropskog ujedinjenja je danas izložen neprijateljskim stavovima kao retko pre toga, iznutra i spolja, od strane populista koji zagovaraju naizgled jednostavna rešenja, od strane autokrata koji zaziru od naših vrednosti. Svi oni žele da razgrade Evropu ili čak da je sruše.

Za mene je jasno da je put evropskog ujedinjenja pravi i jedini put. Da se ne zavaravamo: U ovom svetu potresenom krizama, u kojem je nestalo toliko čvrstih uverenja, države Evrope će biti u stanju da uspešno brane svoje interese i vrednosti samo ako govore jednim glasom. Nijedna zemlja Evrope, uključujući i Nemačku, to više ne može da učini sama. Zajedno nas je neuporedivo više i neuporedivo smo jači nego zbir pojedinačnih država. Zato se moramo više zbližiti.

Stoga 60. godišnjica mora da bude jasan znak nade, poziv na borbu za Evropu. Ne smemo ostati nemi kada se priziva kraj evropskog ujedinjenja.

Boriti se za Evropu, to znači braniti zajedničke vrednosti, braniti evropske vrednosti. Želimo da osposobimo Evropu za budućnost, onu Evropu koja nam je decenijama obezbeđivala slobodu i stabilnost. Vladavina prava i demokratija, međusobna solidarnost i raznolikost su elementi evropskog projekta. To moramo zastupati prema spolja, isto tako kao i prema unutra.

Boriti se za Evropu, to znači, takođe, odbraniti ono što je postignuto. Razgradnja naše integracije nas ne vodi nikuda. Zajedno smo prevazišli dužničku krizu. Radimo na tome da svi u evrozoni mogu gledati s optimizmom u budućnost, da se svugde ostvari novi rast i da sa povećanjem broja radnih mesta nastaju i nove perspektive. Za to ćemo morati da dalje produbimo Ekonomsku i Carinsku uniju, ne da bismo se ogradili, nego zato što smo, zajedničkom valutom, krajnje tesno povezani jedni s drugima kao nikada pre.

Međutim, moramo ići još dalje: Istorijski zadatak koji je pred nama jeste da stvorimo bolju, jaču Evropu. Moramo zajedno ulagati u Evropsku uniju, kako bismo osposobili  najvažniji projekat mira i prosperiteta našeg doba za budućnost.

Prvo, u evropskoj spoljnoj i bezbednosnoj politici: Vreme je da se odustane od predstave da mi u Evropi ne snosimo sami odgornost za svoju bezbednost. Ispravna je rečenica da Evropa konačno mora odrasti. Partnerstvo sa SAD i NATO temelji su transatlantske zajednice. Međutim,  Evropska unija mora biti u stanju da samostalno prevaziđe krize i sukobe u svom susedstvu. Prvi koraci su učinjeni, drugi moraju uslediti.

Drugo, potrebna nam je zaštita spoljnih granica EU koja taj naziv zaista zaslužuje. Unutar EU su granice mnogo izgubile na značaju. To je veličanstveno dostignuće, ali to jesu i jake spoljne granice. Usred kriza u našem susedstvu i izbegličkih tokova, vidimo koliko je važna efikasna zaštita naših granica. Onome kome Šengen nešto znači, mora nešto da znači i zaštita spoljnih granica. Dosta toga je već pokrenuto, ali moramo da učinimo više. To je evropski zadatak koji se tiče svih nas, a ne samo onih među nama koji su najviše pogođeni.

Treće, Evropa mora postati bolja u oblasti unutrašnje bezbednosti. Borba protiv terorizma predstavlja zajednički napor. Tu možemo, tu moramo postati bolji, putem bolje saradnje i povećane razmene. Cilj je da ljudi u Evropi ne moraju živeti u strahu, bilo u Briselu, Parizu, Berlinu ili na nekom drugom mestu. Sloboda i bezbednost zavise jedna od druge.

Četvrto, moramo češće da se podsetimo na činjenicu  da je evropsko obećanje uvek bilo i obećanje prosperiteta. Unutrašnje tržište je skoro svima donelo prosperitet, i to za dugi period. Međutim, previše ljudi u Evropi ima osećaj da više ne profitira od zajedničke Evrope, da niko ne vodi računa o njihovim potrebama.  Moramo to razumeti i uraditi nešto protiv toga. Boriti se za Evropu, stoga, za mene znači da treba jačati unutrašnje tržište i shvatiti ozbiljno socijalnu dimenziju evropskog projekta.  Potrebni su nam novi okvirni uslovi za rast i prosperitet. Deo toga su evropske investicije u digitalnu infrastrukturu i u obrazovanje i nauku. Nećemo biti ni neto-davaoci ni neto-primaoci, već ćemo svi biti neto-dobitnici Evrope, ukoliko uspemo da bolje iskoristimo sredstva i ako su istovremeno svi spremni da pokrenu potrebne reforme za održavanje konkurentnosti.

Želimo da stanemo rame uz rame  da bi se iz Rima poslao signal:  Mi, Evropljani, prihvatamo se posla, zalažemo se za Evropu, želimo je učiniti boljom! Uspećemo u tome ako se ne damo obeshrabriti, ako odlučno i samouvereno obnovimo evropskih duh, ako sve povedemo sa sobom  i ako preispitamo i neka od nacionalnih raspoloženja.

Nemačka je spremna za to.