Izjava za štampu Savezne kancelarke Angele Merkel na Konferenciji o Zapadnom Balkanu održanoj 4. jula 2016. godine u Parizu

Dame i gospodo, nakon Berlina i Beča, danas smo se okupili u Parizu na trećoj Konferenciji o Zapadnom Balkanu. Razgovarali smo sa šefovima vlada država Zapadnog Balkana o agendi saradnje i o međusobnoj saradnji samih država Zapadnog Balkana.
Danas možemo zabeležiti da se napredak ogleda pre svega u tome što smo temu „ljudi se susreću“ stavili na sam vrh dnevnog reda. Danas smo ostvarili veliki uspeh potpisivanjem Sporazuma o osnivanju kancelarije za saradnju mladih na Balkanu, koja će početi sa radom po ugledu na Nemačko-francusku kancelariju za saradnju mladih. Nemačko-francuska kancelarija mladih je intenzivno podržala pripreme za ovaj projekat. Države su se dogovorile da će regionalne kancelarije moći da otvore glavno sedište u Tirani, ukoliko to žele.
Dalje, imamo mogućnosti saradnje na nivou akademija nauka zemalja regiona – što, takođe, otvara prostor za susrete ljudi, ali istovremeno i za saradnju.
Za zemlje članice EU u regionu je težište saradnje pre svega pitanje tzv. interkonektivnosti – kako danas glasi tehnički pojam za železničku i drumsku povezanost. Poznato je da je dostupnost važna za ostvarivanje međuljudskih kontakata. To nam je najjasnije pokazao primer nemačkog jedinstva. Iz tog razloga je veoma važno da Evropska unija, takođe, nudi podršku na ovom polju.
Naravno, s druge strane, postoje i politički procesi, koji i nadalje nisu jednostavni. Za sve zemlje je stoga danas bilo izuzetno važno da smo se svi složili – francuski predsednik, ja i Visoka predstavnica Mogerini – da države Zapadnog Balkana i dalje imaju jasnu evropsku perspektivu. Uprkos strepnjama ovih zemalja, odluka Velike Britanije ništa nije promenila, samo se radi o uslovima koje te zemlje treba da ispune, kako bi proces pristupanja napredovao. Što se toga tiče, svaka zemlja je dostigla drugačiji nivo. Mnoge zemlje su već otvorile prva poglavlja, druge još rade na tome. Međutim, mnoge zemlje su na ovoj Konferenciji naglasile da mogućnost za usklađivanje stavova vide u zajedničkoj perspektivi u Evropskoj uniji. To je razlog što ćemo dalje pratiti ovaj proces.
Započeli smo ovaj projekat sto godina nakon početka Prvog svetskog rata. Radimo dalje na njemu, jer se danas radi o istinskom projektu mira, koji treba da pomiri zemlje regiona koje su do pre samo nekoliko godina ratovale jedne protiv drugih. Ovde se ne radi o teoretskoj raspravi, već o raspravi koja je orijentisana prema praksi. Iz tog razloga se radujem što smo i danas postigli dobre rezultate.

Mnogo Vam hvala!

Ponedeljak, 4. jula 2016. godine

Izvor: www.bundesregierung.de