Autorski tekst austrijskog i nemačkog ministra spoljnih poslova Sebastijana Kurca i Franka - Valtera Štajnmajera povodom samita u Beču u dnevnim novinama Danas 27.08.2015.

Uvećaj sliku

Evropska unija ne bi bila kompletna bez Zapadnog Balkana

Dvadeset godina nakon završetka ratova na Zapadnom Balkanu u ovom regionu vlada mir, a sve zemlje ovog regiona žele da postanu članice Evropske unije. Postignut je suštinski napredak koji se, međutim, ne sme smatrati zauvek garantovanim. Stabilnost u ovom regionu još uvek je na krhkim nogama i umnogome zavisi od Evropske unije. Perspektiva pristupanja Evropskoj uniji je zasad jedini i najznačajniji podstrek za implementaciju strogih, ali preko potrebnih reformi kao i za nastavljanje napora usmerenih ka pomirenju u regionu. Naša privrženost datom obećanju da se Zapadnom Balkanu otvori evropska perspektiva ostaće ključ za očuvanje održive stabilnosti kao i za uspešno okončanje tranzicije političkih i ekonomskih sistema i društava u regionu. Strateški interes Evropske unije je da u zemljama Zapadnog Balkana vlada mir, stabilnost i demokratija.

Berlinski proces koji je pokrenut 2014. godine na inicijativu Nemačke, a koji Austrija ove godine nastavlja, daje iznova impuls i potvrđuje našu privrženost datoj perspektivi.

Bečki samit koji će se održati 27. avgusta je drugi u nizu od pet samita koji su predviđeni do 2018. godine. Na Bečkom samitu, kao i ranije na inicijalnom Berlinskom samitu, okupiće se predsednici vlada, ministri spoljnih poslova i ministri ekonomije iz svih zemalja Zapadnog Balkana kao i svi relevantni zvaničnici iz Evropske unije i iz međunarodnih institucija. Cilj samita je trostruk: pod jedan, da se istakne suštinski napredak koji je postignut u regionu. Pod dva, da se još jednom potvrdi i ojača evropska perspektiva svih zemalja u regionu i kao treće, da se još jednom podstakne sprovođenje reformi, unaprede ekonomske prilike, te da se osnaži saradnja u regionu.

Prošle godine smo se u Berlinu složili da se koncentrišemo na konkretne projekte, iz jednostavnog razloga što ljudi na Zapadnom Balkanu očekuju opipljive pozitivne rezultate na putu u Evropsku uniju u oblastima kao što su infrastrukturna povezanost, zapošljavanje, obrazovanje, ljudska prava, vladavina prava i demokratija.

Lideri u regionu su se složili da je okosnica privrednog razvoja regionalna saobraćajna mreža sa koridorima. Evropska komisija je spremna da obezbedi iznos od jedne milijarde evra do 2020. godine za finansiranje ovog poduhvata. To će omogućiti zemljama Zapadnog Balkana da budu bolje povezane, kako međusobno tako i sa Evropskom unijom. Isto tako želimo da pomognemo u stvaranju novih ekonomskih šansi za mlade ljude na Zapadnom Balkanu. Austrija, kao i Nemačka, mogu da ponude efikasnu ekspertizu u ovoj oblasti, naprimer kroz njihov sistem dualnog stručnog obrazovanja. Pored toga, na samitu će biti prezentovana regionalna inicijativa za mlade, po uzoru na izuzetno uspešnu Francusko-nemačku i Poljsko-nemačku mrežu mladih, kojom će se ukloniti još uvek postojeći zidovi u glavama mladih i promovisati pomirenje.

Vitalno civilno društvo i sloboda medija su ključni za svaku modernu i uspešnu demokratiju. Naš Forum civilnog društva će istaknuti u čemu se sastoji njihova dodata vrednost kao foruma za diskusije i mirno rešavanje socijalnih pitanja, ali i njihova ključna uloga u pozivanju vlada na odgovornost.

Nema sumnje da preostaje još mnogo toga da se učini, kao što to pokazuju nemili događaji u Srebrenici ove godine i novonastali migracioni talas. Ali postoji i širok dijapazon upečatljivih pozitivnih priča. Evropska unija je uspela da dovede Srbiju i Kosovo za pregovarački sto. Postignut je značajan napredak na putu ka suštinskoj normalizaciji njihovih odnosa. Imajući u vidu da još mnogo toga treba da bude rešeno, želimo da ohrabrimo rukovodstva Srbije i Kosova da ne posustanu u svojim naporima. Najnoviji uspeh koji je postignut uz posredovanje komesara Hana u Skoplju jeste postizanje sporazuma između glavnih političkih stranaka. Pozivamo stranke da raskrče put za održavanje slobodnih i pravednih izbora narednog aprila uz ubrzanu i kompletnu implementaciju neophodnih unutrašnjih reformi koje imaju za cilj stvaranje više ravnopravnosti za sve političke aktere. U Bosni i Hercegovini je obnovljeni pristup Evropskoj uniji doprineo tome da se aktivnosti više fokusiraju na sprovođenje društveno-ekonomskih reformi od kojih će svi građani ove zemlje imati koristi. Ovi primeri pokazuju da aktivnosti Evropske unije imaju pozitivan efekat i da doprinose prevazilaženju najtežih situacija.

Na konferenciji će se posebno istaknuti činjenica da je put preko Zapadnog Balkana postao prioritetna ruta sve većeg broja izbeglica koje traže utočište u Evropi. O tome svedoče najnoviji događaji u makedonskom prigraničnom gradu Đevđeliji. Ove tendencije razvoja predstavljaju značajan izazov za upravljanje granicama kao i za sisteme azila koji važe u nekim zemljama Zapadnog Balkana, ali i u nekim   državama članicama Evropske unije. I zemlje Zapadnog Balkana treba da snose svoj deo odgovornosti kako bi se dao odgovor na ovaj izazov. Međutim, u tome one nisu same. Raspravljaćemo u Beču kako Evropska unija kao i države članice Evropske unije pojedinačno mogu da pruže podršku zemljama Zapadnog Balkana u njihovim nastojanjima da poboljšaju upravljanje granicama kao i sistem azila.

Dana 27. avgusta ćemo obnoviti svoju čvrstu privrženost evropskoj perspektivi svih zemalja Zapadnog Balkana i istaknuti svoju suštinsku podršku ovom regionu. Vrata Evropske unije moraju da ostanu otvorena za region Zapadnog Balkana kako bi se osiguralo da Evropska unija ostane najuspešniji projekat očuvanja mira u celom svetu. Bez Zapadnog Balkana Evropska unija nije kompletna.

Uvereni smo da će Bečki samit kao i nastavak Berlinskog procesa doprineti postizanju neizmenjenog cilja svih zemalja Zapadnog Balkana. Austrija i Nemačka će punom snagom podržavati sve napore usmerene ka tome.