Intervju ambasadora Nemačke Aleksa Ditmana za dnevne novine Blic 3.10.2015

deutsch Uvećaj sliku (© Zoran Petrović) BEOGRAD – Očekujem da će EU i Srbija do kraja godine otvoriti prva pregovaračka poglavlja, naime poglavlja 35 i 32, koja se odnose na Kosovo i finansijsku kontrolu.

Ovo za “Blic” najavljuje novi ambasador Nemačke u Srbiji Aksel Ditman.

Ambasador Ditman se nada da bi u prvim mesecima naredne godine mogla da se otvore važna poglavlja 23 i 24 koja se odnose između ostalog na vladavinu prava.

Njegova zemlja danas obeležava 25 godina od ujedinjenja. Kako kaže, za Nemačku je najvažnije da se za to vreme uspelo da se – uz srastanje nemačkog društva – prevaziđe podela Evrope i da se postigne proširenje i produbljenje Evropske unije. Samom činjenicom što se nemačko ujedinjenje dešavalo u kontekstu evropskih integracija , kaže ambasador, stvoren je preduslov za naš razvoj u miru, slobodi i prosperitetu.

U tom kontekstu, šta je poruka i za evropske zemlje, ali zapadni Balkan pa i Srbiju?
Od izuzetne važnosti je produbljenje regionalne saradnje i intenziviranje  procesa evropskih integracija. U oba procesa Nemačka aktivno podržava Srbiju. Preko Berlinskog procesa, koji je prošle godine pokrenula kancelarka Angela Merkel, pokrenute su važne inicijative i projekti. Na polju evropskih integracija takođe smo Srbiji blizak i pouzdan partner.

Da li Nemačka podržava otvaranje poglavlja EU sa Srbijom do kraja godine?
Otvaranje poglavlja je važan međukorak na putu u Evropsku uniju. Ali otvaranje poglavlja pre svega znači da Vlada Srbije, za dobrobit svojih građana, a ne Briselu za volju, unapredi političke, ekonomske i socijalne reforme. Te reforme nisu lake, ali će dugoročno poboljšati uslove života i rada ovde u Srbiji.

Uvek smo govorili da poglavlja mogu da budu otvorena ako su ispunjeni preduslovi. Kao što je poznato EU je u tom pogledu usaglašena. Očekujem da će Srbija i EU uspeti zajedno da otvore poglavlje 35 i 32 ove godine. Pored toga je Evropska komisija dala zeleno svetlo za akcione planove za poglavlja 23 i 24, i očekujem da će u prvim mesecima 2016. i ta poglavlja biti otvorena.

Za Srbiju je važno da nastavi proces reformi, pre svega u oblasti pravosuđa, socijalne zaštite, ali i u pogledu slobode i nezavisnosti medija, borbe protiv korupcije i zaštite manjina. Takođe je važno  da se nastavi i proces normalizacije sa Kosovom, za šta je važan korak bio sporazum koji je postignut u avgustu u Briselu.

Zašto je za Nemačku toliko važno Kosovo, i zašto se ono stalno vezuje za evropske integracije Srbije?
Zalažemo se za razvoj ovog regiona u miru. Rešavanje konflikata između susednih zemalja centralan je preduslov za pridruživanje EU. Zato toliko snažno želimo napredak u normalizaciji tih odnosa. U tim pregovorima je za nas centralna tema poboljšanje položaja srpske manjine na Kosovu.

Kako se Srbija nosi sa izbegličkom krizom i može li da računa na pomoć Nemačke?
Izbeglička kriza je ogoman izazov, za Srbiju, za Nemačku, za čitavu Evropu. Srpske vlasti, ali i veliki broj volontera, u evropskom duhu su prihvatili taj izazov. I kancelarka Merkel je u Bundestagu istakla konstruktivnu ulogu Srbije. Srbija je do sada registovala više od 150.000 izbeglica, dala im smeštaj i hranu. Sve sam to imao prilike da vidim i na licu mesta u Preševu, Kanjiži i na lokalitetima gde se okuplaju izbeglice po Beogradu. Mi podržavamo Srbiju u njenim naporima, bilateralno i u okviru EU. Ministarstvo spoljnih poslova Nemačke je već u avgustu izdvojilo milion evra urgentne pomoći Srbiji i Makedoniji. Prošle nedelje Evrospki savet je odlučio da će se obezbediti dodatnih 17 miliona evra za ove dve zemlje.

Međutim, moram da naglasim još jedan važan aspekat: Samo u prvih sedam meseci ove godine je više od 18.000 građana Srbije zatražilo azil u Nemačkoj.  Srbija se time nalazi na četvrtom mestu nemačke statistike tražilaca azila. To je veliki problem u vreme kada mnogo ljudi iz zemalja poput Sirije traži utočište u Evropi.

Važno je da se građanima Srbije ne daje lažna nada. Oni skoro da nemaju šansu da im bude odobren azil. U praksi se u svim slučajevima zahtev odbija i ljudi moraju u vrlo kratkom roku da se vrate u Srbiju. Nemačka savezna vlada je donela opširan paket mera kako bi ubrzala povratak tih ljudi, te im ne isplaćuje više novčana sredstva u Nemačkoj. Pored toga je uvedena zabrana ponovnog ulaska za sve odbijene tražioce azila.

Kako gledate na spor premijera Hrvatske i Srbije prošle nedelje, čiji su uzrok upravo bile izbeglice?
Naš cilj je jačanje regionalne saradnje. To je prvenstveni cilj Berlinskog procesa. Spor između Hrvatske i Srbije je bio vrlo nesretna epizoda i zadovoljni smo što je taj spor sada rešen. Važno je da zemlje u regionu sarađuju i trguju. Za to su nam  potrebne otvorene granice za robu i putnike. I dozvolite da dodam: Jednostrane odluke o trgovinskim ograničenjima nisu od koristi, pogotovo one nemaju veze sa izbegličkom krizom.

ANTRFILE

Poboljšati investicionu klimu i vladavinu prava

Kakvi su danas srpsko-nemački odnosi, i koliko je Srbija važna zemlja za Nemačku?
Naši odnosi su odlični, i politički, i ekonomski, ali i kulturni i lični. Politički gledano je Nemačka pouzdan i blizak partner Srbije na putu ka EU. Ekonomski je u Srbiji aktivno više od 350 nemačkih firmi koje su otvorile 26.000 radnih mesta i investirale više od milijardu evra. Predstavnici nemačkih kompanija su zadovoljni sa svojim investicijama u Srbiji. Međutim, želimo da povećamo broj nemačkih firmi. Ali za to je potrebno poboljšati investicionu klimu i dalje sprovoditi reforme, pre svega u oblasti vladavine prava. U tom kontekstu, takođe, su važna poglavlja 23 I 24.

I naša kulturna razmena je veoma bliska. Srbi i Nemci imaju veoma bliske lične odnose. U Nemačkoj živi više od 300.000 ljudi srpskog porekla koji su važan deo našeg društva.

ANTRFILE

Važno da se slobodno razgovara

Od kada ste ambasador u Srbiji, da li ste imali kontakte sa opozicionim liderima i kojim?
Razgovaram kako sa predstavnicima vlade tako i sa liderima opozicije. Razgovaram i sa NVO, sa ombudsmanom, medijima, jer je moj posao da razgovaram sa svim akterima i iz oblasti politike, ali ekonomije, kulture, civilnog društva. Međutim, važnije od činjenice sa kim ja razgovaram jeste da se unutar ovog društva aktivno razgovara između stranaka i sa civilnim sektorom.
Konstruktivna razmena mišljenja, razmena suštinskih argumenata, je važna.

Da li ste utiska da ona jeste takva?
Utiska sam da bi konstruktivna razmena suštinskih argumenata mogla još intenzivnije da se vodi, kako bi se unapredili zajednički ciljevi, kao što je pridruživanje Srbije Evropskoj Uniji.