Intervju sa državnim ministrom za EU u nemačkom Ministarstvu spoljnih poslova, Mihaelom Rotom za nedeljne novine NIN 24.09.2015.

deutsch Uvećaj sliku (© © AA / Knoll / Jänicke ) Zašto se, u poslednje vreme, Angela Merkel susreće češće sa Aleksandrom Vučićem nego sa drugim liderima iz region?

Uspostavili smo odlične bilateralne odnose. Dozvolite mi da kažem da u pogledu evropskih integracija odlučujuću ulogu igraEvropska unija u celini, a ne Nemačka. Nemačka je samo tradicionalno blizak prijatelj i partner Srbije, partner od poverenja.

Izbeglička kriza bila je jedna od tema njihovog poslednjeg susreta. Šta se, u toj krizi, očekuje od Srbije?

I Srbija trenutno nosi poseban teret zbog izbegličke krize. Mi smo od početka rekli da Srbiju nećemo ostaviti samu sa tim izazovima. Već smo dali prvu, urgentnu pomoć. Upravo, u okviru EU, radimo na sastavljanju paketa mera od kojih će korist imati i Srbija, kako bi izbeglice bile adekvatno zbrinjavane  i humano prihvaćene.

Srbija se već odlučila da poštuje međunarodne konvencije i da se na human način odnosi prema izbeglicama, ali naše komšije, članice EU, s druge strane, podižu zidove. Hoće li zatvaranje granica biti okidač za nove probleme u regionu?

Uverenja sam da evropsku budućnost ne mogu činiti novi zidovi i ograde. Nama je potrebno zajedničko evropsko rešenje i na tome trenutno intenzivno radimo. Sada su važne vrednosti EU - solidarnost, odgovornost, timski duh i pre svega humanost.

Da li je to razlog što se u Briselu još nema zajedničkog rešenja?

Iza ovog pitanja o izbeglicama krije se drugo pitanje, a to je u kakvom društvu želimo da živimo. Ugovori, koji su osnov EU sasvim su jasni u tome. Evropska društva su povezana zajedničkim vrednostima, ali ona su prvenstveno i otvorena društva. Otvorena prema svim etničkim grupama, kulturama i religijama. To znači da nikoga ne smemo isključiti iz našeg vrednosnog sistema zato što je drugačije seksualne orientacije ili zato što veruje u drugog boga ili je druge boje kože.

Dakle, u čemu je  problem?

Problem je, između ostalog, u tome što, nažalost, nisu svi unutar Evropske Unije tog mišljenja. Ako sada ne pronađemo zajednički odgovor onda je ceo evropski projekat doveden u pitanje. Glavno obeležje istorije evropske intergracije je da smo iz kriza izlazili ojačani i da smo uspevali da izvučemo prave pouke. To treba učiniti i sada. Trenutna situacija jeste dramatična i nisam siguran da li su svi partneri u EU toga svesni.

U grčkoj krizi Nemačka je preuzela ključnu ulogu. Zašto to ne učini i sad?

Nemačka ima posebnu ulogu i posebnu odgovornost u EU. Preuzeli smo tu odgovornost, jer smo privrženi jedinstvu unutar EU. Itekako sam stekao utisak da je Nemačka bila na nivou što se tiče svoje odgovornosti prema izbeglicama. Mi ćemo ove godine prihvatiti ca. 800.000 izbeglica. To je, čak i za ekonomski prosperitetnu zemlju kao što je Nemačka, velik broj. Ljudi u Nemačkoj pokazuju veliki stepen solidarnosti i spremni su da pomognu izbeglicama, na čemu sam im beskrajno zahvalan. Možda bi moja zemlja mogla da posluži kao primer za druge zemlje, da ih ohrabrimo da izbeglice nisu opasnost već su obogaćenje za svako društvo.

Da li je, i zbog toga, proces proširenja trenutno stopiran?

Dozvolite kao prvo da istaknem: Proces proširenja je živ i sve više napreduje.  Pregovori o pristupanju sa Crnom Gorom se uspešno nastavljaju. I veliki sam optimista da sa Srbijom možemo još ove godine da otvorimo prva pregovaračka poglavlja  S druge strane primećujem često i veliku skepsu kod mnogih građana Evropske unije. Za mnoge  unutar Unije, ona danas predstavlja deo problema, a ne rešenja. Što se više budemo zalagali, kako za rešenje izbegličke krize, tako i za rešenje ekonomskih problema, ako budemo radili na otvaranju radnih mesta za mlade i pravljenju dobre klime za privredni rast i investicije, vratićemo poverenje građana u EU. Uspeli smo u Evropi da rešimo mnogobrojnje krize i nadam se da ćemo i sad doći do zajedničkog rešenja.

Evropa bez granica iznenada ponovo ima granice. Zemlje kandidati posmatraju nesposobnost da se jedinstveno odlučuje u Briselu.  Očekujete li da će se smanjiti i ineteresovanje za pristupanje Uniji?

Nemačka pokušava da stvori pozitivnu klimu u vezi sa proširenjem, ali pri tom treba da bude jasno da ni za jednu zemlju kandidatkinju neće biti nikakvih „popusta“ u pogledu vladavine prava, demokratije, nezavisnosti pravosuđa, slobode medija i suzbijanja korupcije. Na zemljama kandidatkinjama je da što pre ispune neophodne uslove. I dozvolite mi još jednu dopunu. Bez obzira na trenutnu tešku krizu niko nije obustavio proces pridruživanja EU.  Što je veći napredak Srbije u oblastima koje sam naveo, to je dinamičniji njen proces pristupanja EU.

Odnedavno, od krize u Ukrajini, Srbiji se sve češće pominje da je neophodno da što pre uskladi svoju spoljnu politiku sa spoljnom politikom EU. Šta je to, sa stanovišta Brisela, pogrešno u odnosima Srbije sa Rusijom?

Srbija i Rusija povezane su tradicionalno dobrim kulturnim, religijskim i istorijskim odnosima. Pa proces pristupanja Evropskoj uniji ne isključuje dobre odnose sa drugim državama. Jasno je, takođe, da unutar EU, u pogledu spoljne politike, moramo da govorimo jednim glasom. Za zemlje kandidatkinje to znači da sa napretkom u procesu pristupanja Evropskoj uniji sve više treba i da prihvate spoljnepolitičke stavove EU.

Da li, onda, sugerišete da Srbija treba da se pridruži NATO-u?

Radi se o zajedničkoj spoljnjepolitičkoj i bezbednosnoj politici EU, a ne o NATO-u! Na Srbiji je da sama odluči da li želi da se pridruži NATO-u ili ne, a ta odluka nikako ne utiče na proces pristupanja EU. Zna se da nisu sve članice EU istovremeno i članice NATO-a.

Ove godine imamo nekoliko godišnjica, koje su lako pokrenule bolne teme: Srebrenica, Oluja i Dejton. Kako vi  vidite ovaj region 20 godina kasnije?

Strahote Srebrenice su se duboko uklesale u kolektivno sećanje svih naroda na zapadnom Balkanu i niko ne bi trebalo da zaboravi stravična dešavanja koja su se pre 20 godina tamo desila. I Nemačka je prošla kroz bolno iskustvo suočavanja sa prošlošću sa vlasititom krivicom i odgovornošću. Samo na taj način smo mogli da se pomirimo sa svojim bivšim protivnicima koji su, u međuvremenu, postali naši prijatelji i partneri. Stoga bi, po mom mišljenju, trebalo i na zapadnom Balkanu, da što pre nastave proces pomirenja kroz konkretne projekte. Pre svega bi trebalo u te projekte uključiti mladu generaciju. To je jedna od najvažnijih poruka berlinskog procesa, kako na Konferenciji u Berlinu tako i u Beču. Cenim i pozdravljam konkretne korake koje je već preduzela vlada Srbije, kako bi svojim susedima pružila ruku pomirenja. U tom pravcu bi trebalo da nastavi, jer je proces pomirenja  dug i mnogo toga još ostaje da se učini. Bitno je u sve intenzivno uključiti i civilno društvo.

Mislite li da je situacija u regionu upravo tamo gde bi 20 godina posle rata trebalo da bude, naročito imajući u vidu, i dalje, izuzetno komplikovanu situaciju u BiH?

Iz istorijske perspektive 20 godina je kratak period. Debata o krivici i odgovornosti neće nikada u potpunosti biti završena. Ona najviše urodi plodom ako se svaka država i svaka grupa suočava sa istorijom vlastite krivice i odgovornosti, te kad uključuje sve generacije. 

Kada će biti otvoreno prvo poglavlje?

Trebalo bi da do kraja godine budu otvorena prva dva poglavlja. Drago mi je što je došlo do pozitivnog ishoda u pregovorima o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije koji su bili jedan od centralnih uslova za otvaranje poglavlja.

Dakle, slažete se srpskim zvaničnicima kad kažu da je lopta sada u dvorištu EU?

Srbija je učininila važne korake koji su nužni, ali proces pridruživanja je dugačak i trnovit put. Uveravam vas da će Nemačka pomagati i podržavati Srbiju na najbolji mogući naćin, kako bi se celokupni proces ubrzao. Ali neće biti ustupki kada su u pitanju: demokratija, vladavina prava, borba protiv korupcije, nezavisnost sudstva, sloboda izražavanja. Zato su poglavlja 23 i 24 od izuzetnog značaja. Sve ove oblasti  pokazuju da EU nije samo jedinstveno tržiste već pre svega unija vrednosti.

Više puta ste pomenuli slobodu medija. Mislite li da su ove slobode u Srbiji ugrožene?

U tim oblastima postoji prostor za poboljšanje. To su ključne oblasti za razvoj demokratskog društva. Vitalnom društvu nužno je potreban pluralistički i kritički medijski prostor.

Odgovornost je na civilnom društvu?

Ne, na tom treba da rade zajedno i vlada i civilno društvo. Ne valja kada se procesi odvijaju samo u tehnokratskim krugovima. Civilno društvo je od izuzetne važnosti za process pristupanja. U procesu pridruživanja ne smemo isključiti građane jer ima vrlo konkretne reperkusije na njihov svakodnevni život. Upravo strukturne reforme nisu ni malo lake. Nemačka će podržati Srbiju, ali je odgovornost u prvoj liniji na Srbiji.

Kakav je Vaš utisak sa Prajda? I šta mislite o stanju ljudskih i manjinskih prava u Srbiji?

Ovo je moje prvo putovanje u Beograd i rado sam učestvovao u Prajd šetnji. Atmosfera je bila slavljenička i to je dobro. Slavili smo svoja ljudska prava, svoju raznolikost i ravnopravnost, i svoje poštovanje prema svim manjinama. Od Srbije, kao i od svih država Zapadnog Balkana koje, jeli, žele da pristupe EU, očekujemo da se verodostojno i beskomprisno izjašnjavaju za evropske vrednosti. Tu svoju rešenost je Srbija već po drugi put dokazala braneći na Prajdu slobodu izražavanja i okupljanja.