Intervju nemačkog ambasadora Aksela Ditmana za dnevne novine „Politika“, 13.12.2015.

 

„Политика“ 13.12.2015.

РАЗГОВОР НЕДЕЉЕ: Аксел Дитман, амбасадор Немачке у Београду

 

Немачки амбасадор Аксел Дитман има „веома позитиван” утисак о Србији. Будући да је у нашој земљи једва пола године, а да се од странаца који посећују Србију често може чути да је нама, у ствари, боље него што ми мислимо, то јест, они виде ствари због којих мисле да смо ми превише песимистични, било је занимљиво чути и шта о томе мисли перспективни немачки дипломата.    

– Сматрам да се Србија заиста позитивно развија. Видим важне реформе које сада дају плода, видим да су покренуте важне иницијативе у сарадњи са земљама у окружењу, видим напредак у  преговорима са Косовом, видим одговоран однос према избеглицама. Све у свему, заиста сам стекао позитиван утисак о Србији као земљи која је почела важан процес реформи које, наравно, сада треба да се наставе и да заживе – каже Дитман у интервјуу за „Политику”

Изјавили сте да Србија треба да разради систем за добијање азила што би могло да послужи као основа за избеглице да остану овде дугорочно. Шта то конкретно значи?

Србија се веома професионално и добро односи у овој избегличкој кризи. То је и савезна канцеларка Ангела Меркел у више наврата потврдила, као и министар Штајнмајер прошле недеље у Београду. У овој избегличкој кризи која погађа све нас, Србија је више транзитна земља, али истовремено је веома важно да Србија разради могућност да се избеглицама, оним који су политички прогнани, пружи азил и да се брине за њих. То је, поред осталог, важан аспект поглавља 24 – разрађивање система пружања азила.

Каква је процена, колико би Србија могла да прихвати таквих избеглица?

Оно што је важно за решавање избегличке кризе је да радимо заједно, јер се ради о кризи која се тиче свих нас и о кризи која има снажне последице по нас у Немачкој, ЕУ и у Србији. Оно што је важно у тој сарадњи јесте, а то је потврђено и на самиту одржаном 25. октобра у Бриселу, на којем је учествовао и српски премијер Александар Вучић, да државе дуж западнобалканске руте боље коородинишу своје активности. И договорено је такође да државе дуж ове руте обезбеде 50.000 смештајних капацитета за избеглице.

Од тих 50.000, колико Србија по Вама може да прими?

О томе се тренутно воде разговори. Једном недељно се одржава и телефонска конференција са свим државама дуж западнобалканске руте, тако да не могу да наведем бројке. Имамо изјаве премијера Вучића и колико сам ја упознат, Србија има могућности да обезбеди 6.000 смештајних капацитета. Али то је нешто што је још у процесу и тачне бројке треба проверити у Вашем надлежном министарству.

Има ли истине у теоријама да Брисел жели да Србија постане велики прихватни центар и карантин за мигранте са Блиског и Средњег истока, управо у циљу заштите спољних граница ЕУ?

Не. Реч је о томе да нађемо заједничко решење. Томе је служио и самит 25. октобра на којем је учествовала и Србија. Реч је о томе да унутар ЕУ, и то заједно са државама западнобалканске руте, имамо заједнички приступ и да разрадимо унутар ЕУ систем који ће омогућити, с једне стране, да смањимо прилив избеглица, а с друге стране, да постоји солидарнија, односно боља прерасподела тих избеглица. То је наше тежиште.

Може ли ЕУ преживети ову мигранстску кризу? Расте популарност екстремне деснице у Европи, подижу се жичане ограде по Европи, неке чланице ЕУ туже ЕУ, а све то је дошло после кризе еврозоне, па грчке и украјинске кризе, у јеку међународног тероризма...

Ми се налазимо пред веома великим изазовом, то је јасно. Наравно, ради се једноставно о ситуацији где неке партије покушавају да дају на први поглед једноставне одговоре и да у једном тренутку могу на тај начин и да повећају своју популарност. Али оно што верујем да је пресудно јесте да ми унутар ЕУ, заједно са нашим суседима, радимо на решавању тог великог изазова на основи наших заједничких вредности. Јасно је да на то можемо само заједно да реагујемо и да ниједна држава сама не може да реши ову кризу. Јасно је такође да је то веома тешка расправа која захтева опширан и свеобухватан процес усклађивања унутар ЕУ. Тај процес тренутно још траје али оптимиста сам да ће ЕУ превазићи и ову кризу.

Истовремено, канцеларки Ангели Меркел драматично пада популарност, а поједини региони негодују због њене добродошлице мигрантима, шеф берлинског центра за мигранте је управо поднео оставку...

То је свакако велики изазов и за Немачку, то је јасно. Води се интензивна расправа унутар Немачке како да решимо ову кризу. Сваки појединачни захтев за азил треба да се размотри. Морамо да помогнемо људима који беже од грађанског рата или који су политички прогоњени. Важно је при томе да радимо на томе да се прилив избеглица смањи и да нађемо праведну и солидарну прерасподелу избеглица унутар ЕУ.

Сутра ће премијер Србије присуствовати међувладиној конферецији у Бриселу где ће бити отворена поглавља 35 и 32. Зашто се поглавље о Косову прво отвара?

Отварање прва два поглавља у понедељак је из наше перспективе веома важан и позитиван датум. То је дан када ће Србија у приступним преговорима са ЕУ ући у оперативну фазу и који ће изазвати једну већу динамику. То је јасан и позитиван сигнал који се упућује јавности овде у Србији да ће се убрзати њен пут у ЕУ. Преговори се воде у складу са заједничким преговарачким оквиром који смо унутар ЕУ утврдили и на који је Србија пристала. Оквир предвиђа да поглавље 35 које се односи на Косово, и поглавља 23 и 24 која се односе на владавину права, због значаја тих поглавља, буду отворена на самом почетку приступног процеса.

Немачка је у то поглавље унела да је реч о преговорима Србије и Косова, а не Београда и Приштине. Јесу ли пет чланица ЕУ које нису признале Косово, или бар нека од њих, имале примедбе на то?

То није тачно. Постоји један текст који су припремиле Европска комисија и њена спољнополитичка служба који је био предмет преговора и који је на крају усвојен. И није тачно да је Немачка у вези с тим поднела амандман, него постоји унутар ЕУ једна стандардна формулација када год је реч о том процесу између Србије и Косова – постоји звездица, да то нема реперкусије на статус Косова. О томе је реч и у преговарачком оквиру и у другим документима. Што се тиче Немачке, она је већ дала одговор на питање статуса: Ми признајемо независност Косова.

Значи, тамо стоји да су то преговори Србије и Косова са звездицом?

Да, ради се о стандардној формулацији Европске уније.

Да ли је поглавље 35 статусно неутрално?

Поглавље 35 се бави преговорима о нормализацији. Заједнички преговарачки оквир предвиђа да на крају процеса нормализације треба да буде усвојен правно обавезујући споразум о пуној нормализацији односа између Србије и Косова. То је садржај заједничког преговарачког оквира на који је пристала и Србија.

Често чујемо да Београд треба да буде конструктивнији, али не видимо да се на Приштину врши такав притисак. Тамо имате месецима парализу парламента, неки косовски посланици су у затвору, а Срби су мета непрестаних напада.

Оно што је важно јесте да видимо циљ, а циљ је свеобухватна нормализација. Зато је важно да се имлементирају постојећи спразуми и договори, зато је важно да се настави политички дијалог који се води у процесу нормализације, а тај процес свакако још није окончан. Сматрам да је важно да су обе стране изјавиле да су спремне да наставе и једно и друго - и имплементацију постојећих споразума и наставак политичког дијалога у оквиру процеса нормализације. У томе ми подржавамо и једну и другу страну.

Али ми имамо утисак да је већи притисак на Београд него на Приштину.

Ја нисам стекао тај утисак. Ми смо већ видели у досадашњим унутрашњеполитичким тешким ситуацијама да је дошло до неких одуговлачења и због тога се залажемо да обе стране наставе са овим процесом.

Ваш претходник Хајнц Вилхелм је мало пре свог одласка оценио да је слика Русије у Србији „много боља него што је то реално“. Какав је Ваш став о томе?

Видим да постоје традиционално блиски односи између Србије и Русије. То су историјски односи и са тиме немамо никакав проблем.

До када ће Брисел толерисати независну спољну политику Србије када је реч о Русији? 

Као што рекох, Србија има веома блиске односе са Русијом и то не мора да мења. С друге стране, приоритетан циљ Србије јесте да буде чланица ЕУ. ЕУ је заједница држава на бази заједничких вредности, држава које су спремне да се одрекну неког дела свог суверенитета зарад неког супранационалног нивоа. То је заједница која има и заједнички приступ и заједнички став о међународним питањима. Према томе, како Србија напредује у процесу приступања ЕУ то се мора  све више придружити ставовима ЕУ. То је и идеја чланства у ЕУ.

Да ли сте задовољни значајем који Немачка има у Србији и у региону? Нама се чини да је главна у региону.

Ја сам веома задовољан одличним односима који постоје између Немачке и Србије и радује ме што је Немачка цењена и што постоји једна веома тесна сарадња између наше две земље. Истовремено је за Немачку и целокупни регион Западног Балкана веома важан. Ви сте то могли и приметити на основу иницијативе коју су покренули канцеларка Меркел и министар Штајнмајер. Берлински процес који је 2014. покренут у Берлину, па је ове године настављен у Бечу, наставиће се 2016. године у Паризу. Овде се ради о томе да се сарадња између држава Западног Балкана интензивира и ту смо на добром путу. Ту се ради о инфраструктурним пројектима, али и о размени на људском нивоу и Србија у томе игра веома важну и позитивну улогу. Желим посебно да истакнем заједничку иницијативу српског премијера Вучића и албанског премијара Раме о регионалној азмени младих. То је за нас веома важно - да постоји та сарадња у региону и Србија у томе игра кључну улогу.

Како сте своју владу известили о ситуацији у Србији последњих недеља? Помињало се рушење премијера Вучића, државни удар, рат таблоида, све уочи велике конференције ОЕБС-а...

Чини ми се да су неке изјаве у медијима последњих недеља биле претеране. Државни удар је заиста веома озбиљна ствар и треба са великим опрезом тај појам употребљавати. Наравно да су у демократском друштву потребне расправе и дискусије, па и контроверзне дискусије и дебате, али треба их водити на конструктиван начин.

Премијер Вучић је поводом тога недавно рекао да се службеник једне западне амбасаде распитивао код припадника „кобри“ о његовом обезбеђењу. Имате ли информације о томе да неки западни кругови желе да руше или дестабилизују Владу Србије?

Не. Као што сам управо рекао, ми подржавамо процес спровођења реформи и то у тесној сарадњи са Владом. То је потврдио и мој министар спољних послова прошле недеље у Београду.

Рекли сте да је 2015. била добра година за немачке привреднике у Србији и да ће бити добра и 2016. На чему темељите те оптимистичне процене?

Ова влада је спровела важне реформе, покренула је суштински процес консолидације. Истовремено је усвојила и веома важне законе за побољшање инвестиционе климе, да поменем Закон о раду, Закон о страним инвестицвијама, Закон о грађевинским дозволама... Допринела је томе да се целокупни оквир побољшао и да сада заиста видимо назнаке једне економске прекретнице. То се уочава у бројкама: Србија тренутно има привредни раст од 0,8 одсто, а следеће године се очекује раст од 1,8 одсто. Ја сам ове године посећивао многа предузећа и присуствовао отварању нових погона. Стога могу из прве руке да кажем да су немачки инвеститори, који су од 2000. године уложили 1,8 милијарди евра у Србију и отворили 26.000 нових радних места, спремни и вољни да даље улажу овде у Србије и веома сам оптимистичан да ће они и 2016. наставити своје инвестиционе активности.

Оно што је важно јесте да ова влада настави са процесом спровођења реформи и то не само ових непосредних реформи, него и да укупно побољша реформски оквир. У том контексту је веома важна владавина права. Ми ћемо отворити поглавља 23 и 24 која се односе управо на тај аспект - ефикасност правосуђа, борба против корупције, слобода медија. Страни инвеститори гледају да ли постоји нека правна сигурност, да ли се могу поуздати у већ усвојене одлуке, према којима ће онда донети одлуке о својим инвестицијама. То је важно за те стране инвеститоре, али то је пре свега важно за ово друштво.

Зашто у кабинету имате нашу мапу Србије, ћириличну, а не немачку, са одвојеним Косовом, рецимо?

Хтео сам да имам мапу Србије у својој канцеларији и купили смо то овде у Србији. Овде се продају само ове карте.

Биљана Баковић