dr Gvido Vestervele: Uzmite budućnost u svoje ruke

Govor vicekancelara i ministra spoljnih poslova dr Gvida Vestervelea pred stipendistima Fonda dr Zoran Đinđić u okviru panela "Privreda Srbije na putu ka EU: šanse, izazovi, prepreke"

---------------------------------------------

Poštovani rektore, gospodine Kovačeviću,

poštovani kolega, gospodine Jeremiću, dragi Vuče,

poštovana gospođo Đinđić

gospodine ambasadore, Vaše ekselencije,

dragi gospodine Jelašiću,

drage studentkinje i studenti,

drage učenice i učenici i

cenjene dame i gospodo!

Kao prvo, želim srdačno da se zahvalim Vama, poštovani rektore, gospodine Kovečeviću – na gostoprimstvu koje nam ovde pružate, naime na prilici da Vas ovde posetimo i što i ja smem da budem Vaš gost. Sa interesovanjem sam pratio Vaše izlaganje o srpsko-nemačkim, nemačko-srpskim odnosima, a posebno o Vašem prijateljskom odnosu sa našim ambasadorom. Takođe sam primio informaciju, da ste izjavili da ste poslednji put sa njim pričali pre fudbalske utakmice. To me je donekle uznemirilo. Ovim putem želim da Vas uverim, da smo mi Nemci spremni da sa Vama bez promena nastavimo razgovore i posle te fudbalske utakmice – a da nas je bolelo, jeste.

Uprkos tome, poštovane dame i gospodo, želim sve srdačno da Vas pozdravim. Naravno, pre svega mlade goste, stipendiste koji su imali prilike da upoznaju Nemačku. Vi i Vaša iskustva ovde danas treba da budu u centru pažnje. Vi ste posetili Nemačku, imali ste priliku da upoznate modernu Nemačku; i moje dame i gospodo, nadam se da vreme provedeno u Nemačkoj niste koristili samo da naporno radite, već i da se naravno upoznate sa nemačkim načinom života, da malo upoznate Nemačku, a uveren sam, da ste prepoznali, šta je to što nas međusobno snažno vezuje i da nas puno toga povezuje.

U politici koju vodimo uvek se i pre svega radi i o Vašim interesima, o Vašim dugoročnim ciljevima, reč je o vašoj generaciji, narednoj generaciji i budućnosti Vaše generacije i budućnosti narednih generacija. Ona je u Evropskoj Uniji. Srbija ima perspektivu pristupa Evropskoj Uniji, isto kao i druge zemlje jugoistočne Evrope, ali svi mi zajedno znamo da do takvog pristupa neće doći automatski. Put ka njemu je mukotrpan i naporan.

Evropska komisija i države Evropske Unije pomno će pratiti ispunjenost kriterijuma za pristup. Naše građanke i građani, prema kojima kao demokratski izabrane vlade snosimo odgovornost ne bi prihvatili ni dozvolili da prođe bilo kakvo ublažavanje kriterijuma.

Uslovi za pristup zahtevaće dosta toga i od Srbije. Izbegavanje ovih napora značilo bi istovremeno i propuštanje prilika koje su sa njima povezane. A Srbija, sa našeg nemačkog stanovišta ima mnogo prilika. Enormno puno šansi.

Navešću samo dobro obučene stručnjake – Srbija može, pošto ovde naravno uvek želimo da govorimo o privredi, imajući u vidu naziv našeg susreta, da dostigne značajna tržišta u okviru EU i za EU, a da pritom ne dođe do velikih transportnih troškova.

Već sada preduzeća iz Nemačke investiraju u Srbiju u značajnoj meri i može se konstatovati u velikoj većini slučajeva i na obostrano zadovoljstvo, na obostranu korist.

Ali ne želimo da previdimo da ipak postoje pritužbe od investitora vezane za i dalje veliki broj prepreka; te je naš zajedički zadatak i naš interes, da se te preperke uklone.

Naravno da je trgovina temelj privrede koji se gradi, kao i preduslov za Vaše buduće blagostanje, za šanse Vas kao predstavnica i predstavnica pre svega mlade generacije.

Kada se izazovi savladaju i prepreke uklone sa puta, onda će investitori iz inostranstva i Vaš izvoz u druge zemlje stvoriti radna mesta. To će pospešiti kupovnu moć u Srbiji, osnažiti privredu, te stoga predstavlja preduslov za blagostanje za sve.

Moje dame i gospodo, evropsko ujedinjenje je naravno puno više od ekonomskog odgovora na promenjene okolnosti u svetu. Evropska Unija naravno, to znamo svi, na evropskom kontinentu predstavlja obezbeđenje blagostanja u vreme globalizacije.

Osećamo da se menja statika u svetu, osećamo da se i osovine u svetskoj politici pomeraju, vidimo da velika mlada društva sa brojnim stanovništvom ne doživljavaju samo ekonomski uspon, već da time naravno i postavljaju zahtev da postanu globalni akteri.

Ja sam generacija `61. – to Vama zvuči neverovatno staro – što mogu i da razumem, jer je to bilo u prošlom veku.

Ali dame i gospodo, želim da Vas uverim da zemlje koje sam u svojoj mladosti, dok sam 80-tih kao i Vi studirao, upoznao kao zemlje u razvoju, te zemlje danas sa nama sede u svetu, za konferencijskim stolovima širom sveta na istom nivou.

To su društva, na primer u Južnoj Americi, na primer u Južnoj Africi, ali i ovde sasvim blizu. Mislim na Tursku. Reč je o zemljama istočne Azije koje su u nešto više od 20 godina pokazale enorman razvoj, ekonomski razvoj. One su zabeležile primere uspeha. Reč je o društvima u kojima značajno preovlađuju mladi. Uzmimo Brazil, zemlju u kojoj je oko 35% stanovništva mlađe od 15 godina. To nam već mnogo govori – naime, koliko će još potrajati, dok ta mlada društva naravno ne postave zahtev u svetu da budu kulturni, politički centri. To je svet u kome ćete Vi živeti i poslovati. To je svet, koji se brže menja. I dok je u prošlom veku možda bilo potrebno 50 godina, koje su odlučivale o usponu ili padu neke zemlje, nekog regiona, makroekonomije - obeležje veka, u kom živite, u kom svi mi živimo, ali u kome Vi imate budućnost, je da će u njemu biti potrebno možda 15, možda 20 godina. Zato možda ne bi trebalo da se govori o globalizaciji – bolje bi bilo da se govori o supersoničnoj globalizaciji. Jer stvarna novina u globalizaciji nije svetska trgovina, nije razmena. Stvarna novina je faktor vreme. Ubrzano novim tehnologijama, čiji nedostatak bi za Vas bilo nezamisliv, a za nas su još uvek malo čudo, kada se čovek seti kako je ranije bilo.

Dame i gospodo, zato i mislim da je važno da ono što je glavno obeležje ove kuće i o čemu ste Vi tako mudro govorili, poštovani gospodine rektore, bude postavljeno u središte svih političkih i ekonomskih nastojanja. Naime, obrazovanje, školovanje, odnosno širenje horizonta mlade generacije.

Dame i gospodo, evropsko ujedinjenje ne počiva samo i ne na prvom mestu na ekonomskom razvoju. Reč je o političkoj uniji. Pomenuo sam globalizaciju. Mnogi od Vas će možda na predavanjeima globalizaciju u prvom redu shvatiti kao ekonomski proces. To je manje od pola istine. Globalizacija je zapravo i globalizacija vrednosti, stavova, pravne države, principa zaštita manjina. Reč je i o globalizaciji etničkih merila. To je globalizacija ljudskih prava koja je u najmanju ruku jednako važna kao i svetska trgovina, kao i razmena proizvoda, za koju od Rikarda znamo da se vrši na obostranu korist trgovinskih partnera, jer se dopunjuje to što jedan ima, a drugi nema.

Poštovane dame i gospodo, zato Evropska Unija nije klub država koje su se okupile da bi poslovale na optimalan način. Naravno da je važno i veliko unutrašnje tržište od skoro 500 miliona građanki i građana u Evropskoj Uniji. Ako pogledate, kako se spajaju tržišta juga u Merkosuru. Ili azijske države. Ili nedavno sam bio na samitu Afričke Unije. Kako se tamo detaljno posmatra, kakav model uspeha je zabeležila Evropska Unija za dobrobit svih građanki i građana. Onda se prepoznaje nužna povezanost između ekonomskog razvoja, između izgleda za blagostanje za sve i jasnog kompasa vrednosti koji nas povezuje u Evropskoj Uniji. I zato bih želeo da podsetim sve koji su zainteresovani za Evropu, sve koji su zainteresovani za Evropsku Uniju, i to stalno ponavljajući da je Evropska Unija politička unija koja znači regionalnu saradnju, dobrosusedske odnose i da zahteva volju za mirnim rešavanjem svih bilateralnih pitanja. Specifičnost Evropske Unije je što je kroz nju na evropskom kontinentu sa delom katastrofalnom istorijom koju je svakako i Nemačka prouzrokovala, kooperativni model smenio model konfrontacija. Brend Evropske Unije je to što razlike u mišljenjima na internom i eksternom nivou rešavamo razgovorom, pregovorima, spremnošću na razgovor, saradnjom, a ne konfrontacijom i nepomirljivim suprotstavljenostima.

Dame i gospodo, ko želi Evropu, on mora da želi i usklađivanje. Odgovorna politika – to je politika razumevanja i usklađivanja. Znate na šta aludiram – Evropska Unija je ponudila da omogući direktne razgovore između Prištine i Beograda. To je prilika za obe strane. Treba nam dijalog o praktičnoj saradnji i boljim uslovima života.

Dame i gospodo, ono što se odnosi na Evropu prvo treba da ide u Brisel, a ne prvo u Nju Jork.

Doći će dankada će se podrazumevati da predstavnik Kosova sa predstavnikom Srbije, zajedno sa Nemačkom i drugim državama EU sede u Briselu za istim stolom, da bi zajedno odlučivali o razvoju Evropske Unije. Nekima od Vas to može da se učini kao utopija. Imajući u vidu i ono što je proživljeno. Ali istorija evropskog ujedinjenja dokazala je više od jednog puta, da takve utopije mogu da postanu stvarnost.

A za moju generaciju, `61.godište, 70-tih godina kao učenik po prvi put malo putovao po Evropi, 80-tih godina kampujući kao student. Za moju generaciju nije bilo nešto što se podrazumeva, da Nemačka i Francuska, a 20 godina posle ponovnog ujedinjenja i Nemačka i Poljska budu uzajamno povezane veličanstvenim prijateljstvom. Onaj ko zna šta je generacija pre nas doživela i uradila, on zna da to nije nešto što se podrazumeva, ali zna i da se stalno i uvek isplati u interesu mladih, u interesu zajedničke budućnosti u miru da se polaže na saradnju. I na to želim da Vas ohrabrim.

Pomirenje će uspeti, samo ako se suočimo sa stvarnošću. I zato dame i gospodo, što nije na meni da ovde izostavljam stvari koje moraju da se pomenu. Nezavisnost Kosova je realnost i Mišljenje Međunarodnog suda pravde o nezavisnosti Republike Kosovo je jasno. Karta država naslednica biše Jugoslavije je iscrtana. Nikuda ne vodi da se usled pogrešno shvaćene ljubaznosti prećute činjenice. Za zajedničku Evropu na treba otvorenost, kao i poverenje, uz svo razumevanje, koje svako i ima.

Nikad nije prerano da se počne sa politikom mira i usklađivanja, jer ona je ulaznica za Evropsku Uniju.

To kažem Vama, kao predstavnicima mladih, posegnite za tom ulaznicom. Treba nam iskren odnos, a ovde u sali sede učenice i učenici iz Srbije, Francuske i Nemačke. Na poziv Nemačkog udruženja za brigu o ratnim grobovima oni se sastaju na jednoj radionici ovde u Srbiji. Upravo takvi susreti i ta otvorena razmena su ono što nam u Evropi treba.

Većina Vas je Evropsku Uniju godinama poznavala pretežno sa televizije. Iskoristite svoju novu slobodu da putujete – pritom mislim na odluku Evropske Unije o vizama od kraja prošle godine – i uporedite stvarnost Evropske Unije sa slikama koje drugi žele da Vam prenesu. Sami formirajte svoj sud, nije to samo Vaše pravo, već i Vaša obaveza kao mlade generacije.

I poštovana i draga gospođo Đinđić,

želim da Vam se zahvalim na izvanrednom poslu koji obavljate. Vama koji predstavljate – dopustićete mi to – mnoge, mnoge druge koji sarađuju i pomažu. Fondacija koja nosi ime Vašeg supruga – a imao sam čast da ga nekoliko puta sretnem – približava Evropu mladim Srbima. Možete da budete ponosni na ono što je postignuto i veoma se radujem, što Savezna vlada sarađuje sa Vama sada, a i u budućnosti će sarađivati kod programa stipendija.

Zahvaljujem se Istočnom odboru nemačke privrede i predstavnicima nemačke privede u Srbiji; i ne na kraju, zaposlenima u Fondaciji Zoran Đinđić na njihovom radu. On je ispunjen pravim evropskim duhom.

Posebno se zahvaljujem moderatoru današnje manifestacije, dragi gospodine Jelašiću, puno Vam hvala. Drago mi je što nas danas vodite kroz razgovor.

Sada će trojestipendista Fondacije Zoran Đinđić izvestiti o svojim iskstvima. Jedva čekam da čujem, kako su uspeli da iskoriste iskustva iz Nemačke u Srbiji i kako vide Evropu, pa i Nemačku.

Sve Vas pozdravljam uz evropski osećaj jedinstva, ali i sa zadatkom za Vas, za mlade: uzmite svoju budućnost u svoje ruke!

Zahvaljujem se na pažnji.